Tarixiy obidalarning restavratsiya jarayonlarining o‘rganilish tarixi

Авторы

  • Davron Ochilov Автор

DOI:

https://doi.org/10.5281/zenodo.18352529

Ключевые слова:

restavratsiya, konservatsiya, masjidlar, madrasalar, ziyoratgohlar, karvonsaroylar, madaniy yodgorliklar va boshqalar.

Аннотация

Ushbu maqolada mamlakatimizda, xususan Qashqadaryo viloyati misolida joylashgan me’moriy
obidalarning restavratsiya va konservatsiya jarayonlarini chuqur o‘rganishda yordam beruvchi manbalar, ularning
guruhlarga bo‘linishi
hamda ta’mirlash jarayonlarida bevosita ishtirok etib, ushbu faoliyatni tahlil qilgan olimlarning ilmiy
qarashlari yoritib berilgan.

Биография автора

  • Davron Ochilov

    Mirzo Ulug‘bek nomidagi O‘zbekiston Milliy Universiteti
    Tarix fakulteti tarix yo‘nalishi 2-kurs magistratura talabasi

Библиографические ссылки

1. Массон М. Е. Столичные города в области низовьев Кашкадарьи с древнейших времён (Из работ Кешской

археолого-топографической экспедиции ТашГУ, 1965–1966). – Ташкент: Фан, 1973; Массон М. Е., Пугаченкова

Г. А. Шахрисабз при Тимуре и Улугбеке // Труды САГУ. Кн. 6. – Ташкент, 1953.

2. Пугаченкова Г. А. Архитектурные руины: реставрация или консервация? // Архитектура и строительство

Узбекистана, 1995, № 12, С. 37–39.

3. Михайловский Е. В., Ржаницын Б. А., Ноткин И. И. Реставрация памятников архитектуры (развитие теоретических

концепций). – Москва, 1971.

4. Засыпкин Б. Н. Памятники архитектуры Средней Азии и их реставрация // Вопросы реставрации. Сб. ЦГРМ. –

Москва, 1926.

5. Ҳаққулов А. Тарихий ёдгорликларни таъмирлаш. – Тошкент, 1983; Шу муаллиф. Таъмир санъати. – Тошкент,

1991.

6. Зоҳидов П. Ш. Зеб ичра зийнат. – Тошкент, 1985.

7. Allayev M. Qashqadaryo viloyati tarixiy-madaniy meros obyektlarini ta’mirlash va muhofaza qilish tarixi. Tarix fanlari

bo‘yicha falsafa doktori (PhD) diss. – Qarshi, 2021.

8. Кабанов С. К. Описание архитектурных памятников низовьев реки Кашкадарьи. – Ташкент, 1947. – С. 16;

Шу муаллиф. Археологические разведки в верхней части долины Кашкадарьи // Труды института истории и

археологии. Вып. 7. – Ташкент, 1955. – С. 77–114.

9. Государственное издательство художественной литературы Узбекистана. – Ташкент, 1958. – 292 с.; Шу муаллиф.

Термез, Шахрисабз, Хива. – Москва: Искусство, 1976. – 208 с.; Шу муаллиф. Проект районной планировки

Китабского района Кашкадаринской области Узбекской ССР. Т. 1. – Ташкент, 1971.

10. Султанов Х. Т. К истории формирования архитектурных ансамблей Шахрисабза XIV–XV вв. (по археологическим

данным): автореф. дисс. … канд. ист. наук. – Самарканд, 1990. – 26 с.

11. Мирзаев М. А. Ўзбекистонда тарихий ва маданий ёдгорликларни муҳофаза этиш ва ўрганиш ишининг ташкил

топиши ва ривожланиши (1917–1941 йиллар): тарих фанлари номз. дисс. – Тошкент, 1994. – 60 б.

12. Исламходжаев Х. С. Государственное управление в области охраны и использования памятников истории и

культуры Узбекистана: дисс. … канд. юрид. наук. – Ташкент, 1998.

13. Allayev M. Qashqadaryo viloyati tarixiy-madaniy meros obyektlarini ta’mirlash va muhofaza qilish tarixi. Tarix fanlari

bo‘yicha falsafa doktori (PhD) diss. – Qarshi, 2021.

14. Абриев Р. Б. Мустақиллик йилларида Ўзбекистонда тарихий-меъморий обидаларни таъмирлаш ва қайта

тиклаш тарихи (Зарафшон воҳаси мисолида): тарих фанлари бўйича фалсафа докт. (PhD) дисс. автореф. –

Тошкент, 2020. – 53 б.

15. Юлдашева Д. У. Ўзбекистонда Совет ҳокимиятининг моддий-маданий ёдгорликларга бўлган муносабати (1917–

1990 йиллар): тарих фанлари бўйича фалсафа докт. (PhD) дисс. автореф. – Тошкент, 2021. – 56 б.

16. Кадырова Т. Ф. Пути архитектурного возрождения Узбекистана за XX – начало XXI вв. (традиции и

современность). – Ташкент, 2007. – 57 б.

17. Пўлатов С., Бўтаев А. Қарши – қадимий шаҳар. – Қарши, 2006. – 82 б.

18. Турсунов П. Қарши: ёзилмаган тарих саҳифалари. – Қарши, 2006. – 62 б.

19. Исмоилов Н., Бўриев О. Қарши – Ўзбекистоннинг қадимий шаҳри. – Қарши: Насаф, 2006.

20. Насриддинов Қ., Хўжаёров Ў. Қарши шаҳрининг меъморий ёдгорликлари. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2011.

21. Равшанов П., Хушвақов Н. Қашқадарё тарихига сайёҳат. – Тошкент, 2020. – 272 б.

22. Қарши шаҳрининг жаҳон цивилизациясида тутган ўрни. Қарши шаҳрининг 2700 йиллик юбилейига бағишланган

халқаро илмий анжуман материаллари. – Тошкент: Фан, 2006. – 266 б.; Қарши. Китоб-альбом. – Тошкент, 2006;

“Насаф ва Кеш тарихи манбаларда” мавзусидаги республика илмий-назарий конференция материаллари. –

Қарши, 2010.

23. Раҳматов С. Қадимий ва навқирон Шаҳрисабз. – Тошкент, 2019. – 276 б.

24. Рустамов Ш. Катта Лангар ёхуд ҳаж битиклари. – Тошкент, 2020. – 108 б.

25. Бўриев О., Хўжаёров А. Темурийлар даврида Туркистон зиёратгоҳлари. – Қарши, 2022. – 252 б.

26. Ашурова Ш. Яхшилар тажалласи. – Тошкент, 2009. – 404 б.; Шу муаллиф. Маънавият жавоҳири. – Тошкент,

2015. – 504 б.; Шу муаллиф. Мерос абадияти. – Тошкент, 2022. – 295 б.

27. Kolarz W. Islam in the Soviet Union, 1917–1960. – Karachi–Dacca, 1960; Bennigsen A., Wimbush S. E. Muslim

National Communism in the Soviet Union. – Chicago: University of Chicago Press, 1979; Roemer H. R. The Successors

of Timur. – Cambridge: Cambridge University Press, 1986; Arberry A. J. Sufism: An Account of the Mystics

of Islam. – New York: Routledge, 2008; Montgomery D. W., Heathershaw J. Islam, Secularism and Danger. – 2016;

Usmanova S. Ziyarah Tourism as a New Linkage for Tourism Development in Uzbekistan // New Voices from Uzbekistan.

– Central Asia–Azerbaijan Fellowship Program, 2019.

Опубликован

2026-01-20

Как цитировать

Tarixiy obidalarning restavratsiya jarayonlarining o‘rganilish tarixi. (2026). MAKTABGACHA VA MAKTAB TA’LIMI JURNALI, 4(1). https://doi.org/10.5281/zenodo.18352529